Blokstok festival 2020

Blokstok festival 2020

Bлоксток фестивал ће бити одржан у суботу 10. октобра на Новосадском сајму (плато испред хале 2). Ограничени смо на 500 људи на догађају, што значи да ће у оптицају бити око 400 улазница (када изузмемо извођаче и организацију).

Улаз ће наравно бити бесплатан, а информацију када и где ће најбржи међу вама моћи да преузму карте ћемо објавити у наредним данима.

Фестивал ће као и увек отворити неки од младих ауторских бендова чије ћемо име благовремено објавити, а затим следе Амајлија, Ненад Пагонис & Црни Паун, Јорговани и Atheist Rap.

На фестивалу ће бити испоштоване све мере и препоруке кризног штаба, о чему ћемо вас детаљније обавестити у наредним данима.

Više o festivalu možete pogledati na FB stranici Blokstok festval Novi Sad

Opšte informacije o festivalu možete pogledati na našoj web stranici  >>OVDE

Priština-Prizren-Gračanica

Totalno nepripremljeni i neplanski uputili smo se ka Prištini. Ideja je bila da se obidje Kosovo ali ne ove godine. Nedelju dana u rodnom mestu, zbog nekih drugih obaveza, je sasvim dovoljno bilo da samo jedno predloži ”Hoćemo li do Prištine?”.

Leskovac-Priština, oko 104km, preko administrativnog prelaza ”Mutivode” i nije bila neka kilometraža. Brzinski plan, pravimo krug Priština-Prizren-Gračanica, spavanje u Gračanici i povratak nazad. Zo bukira smeštaj, pravi plan šta da obidjemo za ovo kratko vreme i pokret.

Prelaz mutivode Srbija

Administrativni prelaz ”Mutivode” Srbija

Nismo sigurni da znamo šta radimo ali svakako krećemo, do administrativnog prelaza tu i tamo put dobar, inače katastrofalan. Dolazimo na prelaz i ponašamo se u skladu sa znakovima na samom prelazu (STOP dok ti neko ne pokaže da pridješ bliže).

administrativni prelaz mutivode kosovo

Administrativni prelaz ”Mutivode” Kosovo

Najveće iznenadjenje počinje na Kosovskom prelazu, objekat nov i ogroman, asvalt kao pista. Pitaju klasična pitanja; ”Gde idemo”, ”Imamo li šta da prijavimo” i brzinski pregled kofera, sve u svemu ništa neobično.

Nastavljamo dalje, put i dalje kao pista i tako je bukvalno svuda. Brzo stižemo do Prištine i naravno tražimo centar grada. Google navigacija ne radi na Kosovu. Iako smo ”skinuli” offline mapu, ruta se učitava, prikazuje vašu GPS poziciju ali vas neće voditi kako to inače radi već morate sami da pratite put, što i nije tako jednostavno.

Centar je pronadjen i malo mi je nedostajalo da udjem u dvorište vlade Kosova (tamo sam video dobru hladovinu za motor), policajci prilaze i tek kada ja progovorim onda i oni kreću na srpskom, do tada ih nisam razumeo šta su govorili.

Rešili smo uspešno parkiranje, nije bilo nikakvih problema jer su videli da nemam pojima gde se nalazim. Kad bolje razmislim bolje mesto i nisam mogao da nadjem.

Priština

Tražimo lokal gde bi popili po jedno kafence. Nalazimo i poručujemo, malo problema oko sporazumevanja ali na kraju je momak polovično razumeo. OK, tražimo šifru za Wi-Fi i gledamo kuda dalje. Grad je veliki, moderan i vidi se da je  puno para uloženo, a gradi se i dalje.

Obilazimo grad što pešaka što na motoru, nekako brzinski jer nemamo puno vemena. Plan je da odemo prvo do Prizrena.

Priština 1

”NEWBORN”, Priština

Katedrala svete majke Tereze

Katedrala svete majke Tereze

Priština 2

Priština 3

Ima dosta toga videti u Prištini ova mesta su nam bila nekako usput.

Pokrećem ”Sygic” navigaciju (ona je dobro radila, moj predlog je da imate više različitih aplikacija sa navigacijom) i krećemo za Prizren ali ne auto-putem. Idemo preko Lipljana, Štimlja i Suve Reke.

Pristina-Prizren

Priština – Prizren

Put ponovo odličan, a usputni gradovi najviše podsećaju na one u Grčkoj, prostrano veliki i moderni. Takve su kuće, zgrade, poslovni centri.

U Prizrenu obilazimo crkvu Bogorodice Ljeviške, nažalost nije u tom trenutku bila otvorena za javnost. Ogradjena je i vidno oštećena na pojedinim mestima se vide i nagoreli zidovi. Preko puta se nalazi kontejnerski objekat u kome se nalazi i neprekidno dežura kosovska policija.

Crkva Bogorodice Ljeviške, Prizren.  – -Video – –

Crkva Bogorodice Ljeviška je drevna srpska pravoslavna crkva u Prizrenu, zadužbina kralja Milutina. Crkva je podignuta u periodu 1306-1307. godine na ostacima starijeg katedralnog hrama iz 13. veka, koji je takođe zasnovan na mestu još starije, ranohrišćanske crkve.Crkva je vekovima bila saborni, odnosno katedralni hram prizrenskih episkopa i mitropolita Srpske pravoslavne crkve.

Sa jednim od policajaca vodimo razgovor gde i šta da posetimo i naravno gde se nalazi restoran ‘’Kod Sulje’’ (preporuka našeg brata Sergia), jer vreme je za poznati Prizrenski roštilj. Motor ostavljamo tu kod policije i idemo u šetnju. Nije da smo tako hteli već je jednostavnije ići pešaka.

kod sulje

”Kod Sulje”

Preporuka za roštilj!

Sada je već kasno popodne, obilazimo saborni hram Svetog Djordja (i tamo policija dežura neprekidno) jer nam je on najbliži tu u centru. Još mnogo toga ima da se vidi u Prizrenu ali sve ovo ostavljamo za neki drugi put.

Crkva Svetog Djorjda

Saborni hram svetog Djordja, prizren

Crkva Svetog Đorđa – Runovića nalazi se u istorijskom jezgru Prizrena, na trgu „Šadrvan“, tačnije u dvorištu Saborne crkve Svetog Đorđa. Objekat su krajem XV veka i početkom XVI veka podigla braća Runović i posvećen je Svetom Đorđu. Kasnije je, krajem XIX veka, sagrađena Saborna crkva pod istim imenom, tako da je stara crkva više služila za čuvanje ikona i drugih crkvenih relikvija.

Krećemo nazad za Gračanicu. Mesto gde smo rezervisali smeštaj se zove Gornja Gušterica – ‘’Markov Konak’’. Odlični domaćini i sam smeštaj, a na samo 9 km od Gračanice.

Noćimo u G.Gušterici i već sutradan saznajemo da se u manastiru obeležava Velika Gospojina kao manastirska slava.

Gracanica

Gracanica1

Crkva Presvete Bogoridice, manastir Gračanica

Drevni manastir Gračanica, na Kosovu, na levoj obali reke Gračanke, zadužbina kralja Milutina, podignut je između 1315. i 1321. godine.

Sam manastir i grad je prepun ljudi. Dok  doručkujemo u obližnjoj pekari, primećujem dosta automobila sa registarskim tablicama iz Srbije, tu su UN vojnici, i još nekoliko stranih organizacija čije ime ne znam ni da izgovorim. Pijaca funkcioniše normalno, a ljudi ko ljudi svako ide za svojim poslom.

Na samom početku sam napomenuo da su gradovi veliki i moderni ali ovo ne važi za Gračanicu, a slično je i u drugim srpskim opštinama. Ne razlikuje se od bilo kog drugog grada u Srbiji, nema velikih dizalica i skoro pa ništa se ne gradi.

missing gracanica

Memorijalni park posvećen nestalima Srbima ”MISSING”

Pitam za dalji plan: ”Kuda sad?”, ”Gazimestan”-Kao iz topa. Planer puta radi perfektno 😀 .

Izlazimo iz Gračanice i krećemo prema Prištini, tačnije prema Gazimestanu. Tankiramo gorivo u Prištini i za ovu priliku tražim pumpu koju koriste i skuplja vozila odnosno pumpu na kojoj ima gužve. Zvuči glupo ali evo i zašto! Malo sam se raspitivao gde sipati gorivo i nisam dobijao baš konkretne odgovore, negde je Grčko gorivo pa je ponekad i lošeg kvaliteta,a ponekad pomešano sa ko zna čime, negde je baš loše i slično, pumpi ima na pretek ali nekako prazne. Nije mi bilo svejedno gde ću sipati pa sam iz ovih razloga tražio pumpu na kojoj ima gužve. Po principu ako dosta ljudi tu tankira sigurno je gorivo OK. Inače benzin je nešto manje od jednog evra.

Gazimestan

Gazimestan

Na samo pet kilometara, severoistočno  od Prištine nalazi se  memorijalni kompleks Gazimestan. Te 1389. godine  odigrala se Vidovdanska bitka ili Kosovski boj. Po mnogima i najznačajnija bitka srednjevekovne Srbije.

Činjenica da se nalazimo na ovom prostoru ispunjava nas neverovatan osećaj i teško da ga mogu rečima opisati.

Gazimestan 2

Policijski kontejneri na ulazu u kompleks -Snimljeno sa unutrašnje strane-

Kompleks je opasan metalnom ogradom i čini mi se sa bezbroj kamera. Mala kapija i sa desne strane dva objekta u kojma neprekidno dežura Kosovska policija. Jedan govori Srpski drugi ne i tako je svuda gde smo bili. Srpski policajac nam objašnjava da moramo ostaviti lične karte i da možemo slobodno da udjemo u kulu.

Gazimestan 1

Očigledno je da niko ne održava ovaj kompleks, a retko ko ga i posećuje. Trava i šiblje prekriva i ono malo betona, a unutrašnjost kule je posebna priča.

Gazimestan 4

Na svakom stepenišnom odmorištu nalazi se po jedna mermerna ploča sa uklesanim stihovima iz kosovskog boja, a na vrhu raspored na bojištu.

Vreme nas je odlično poslužilo pa sa vrha kule se vidi čitavo Kosovo polje. I kako za sve ovo treba dosta vemena nismo stigli da obidjemo  Muratovo turbe, iako sam želeo da upoznam i ovaj deo istorije Vidovdanske bitke.

I na kraju ono što mnoge i zanima. Obilazili smo i proveli neko vreme u samoj Prištini, Prizrenu, Gračanici i usputnim mestima, problema nismo imali ali je svima velika znatiželja bila da pogledaju registarske tablice na motociklu. Uglavnom svi znaju i razumeju srpski jezik.

Da podsetim. Google navigacija ne radi na Kosovu, možete da skinete offline mapu ali vas neće voditi kako to klasično radi već imate ucrtanu rutu i vašu GPS poziciju. Predlažem da pre odlaska instalirate više tipova navigacija ja sam lično koristio ”Sygic” i dobro je radila (nema sve podatke kao Google ali OK je vodila svuda).

Za one koji su nekada bili na Kosovu, danas ga zasigurno neće prepoznati, putevi su odlični, gradovi prostrani, veliki i moderni, osim srpskih opština i to se odmah primeti.

Ko nije nikada bio predlažem da ode.

Srećno!

Auto moto berza #2

brothers mc sajam 2019
U organizaciji moto kluba Brothers MC Srbija
Zatvaranje moto sezone 03.oktobra 2020-te, Novi Sad. Skup klubova i motociklista na Mišeluku, defile ulicama grada i odlazak do Novosadskog sajma. Organizovali smo  ručak i osveženje za učesnike. Svim motociklistima je besplatan ulaz u sajam.
Pozivamo sve prodavce moto opreme koji žele da izlažu u sklopu auto moto berze da nam se jave kako bi im obezbedili adekvatan prostor.
O samoj auto moto berzi i organizaciji na sajmu možete pročitati ispod.

U organizaciji Auto Moto Berze
Ovogodišnji program je osmišljen da odgovara posetiocima svih uzrasta – pripremili smo još bogatiji sadržaj nego prošle godine, mnogo zanimljivih izlagača i auto-moto klubova i udruženja , program za decu, razne nagrade i još mnogo toga!
Od 2. do 4. oktobra vas čekamo na 16,000 m2 izlagačkog prostora na Novosadskom sajmu – Hajduk Veljkova 11!
Deo programa će biti:
– Sajam polovnih automobila, dostavnih vozila, motora i opreme
– Izložba Old timer-a
– Izložba Custom (modifikovanih) vozila
– Berza maketa i igračaka automobila
– Predstavljanje auto moto klubova i udruženja
Ostatak aktivnosti koje smo vam pripremili će uskoro biti objavljen na našim stranicama i samome dogadjaju.
Jedan od glavnih ciljeva ove manifestacije jeste podrška i otkrivanje lokalne ponude i tržišta polovnih vozila, kao i želja za kreiranjem i održavanjem zajednice bivših, sadašnjih i budućih vozača, kolekcionara i entuzijasta koji su usmereni na očuvanje saobraćajne i tehničke kulture, kao i pružanju različitih pogodnosti za vlasnike automobila.
Vise informacija o samoj manifestaciji možete pronaći na našem sajtu https://automotoberza.com/2020-2/.
Obaveštavamo sve potencijalne izlagače polovnih vozila i opreme (pravna lica) da je za njih obezbeđen BESPLATAN izlagački prostor.
Možete da se prijavite putem našeg sajta https://automotoberza.com/.
Dnevne ulaznice za sajam koštaju 200 dinara – i uskoro će biti puštene u prodaju!
Vidimo se!


Pogledajte kako je bilo prošle godine!

Senjski rudnik

SENJSKI RUDNIK

Senjski Rudnik rodno mesto industrijalizacije Srbije, osnovan je 1853. godine. Naselje u kome danas živi samo pet stotina stanovnika, oko 160 godina snabdeva Srbiju mrkim ugljem, energetskim resursom čijom je eksploatacijom krajem 19. veka omogućen razvoj kragujevačke topolivnice – prve moderne srpske fabrike.

SENJSKI RUDNIKNaselje se nalazi na 150km jugoistočno od Beograda i 20km istočno od Ćuprije i autoputa Beograd-Niš. Smešteno na 530m nadmorske visine, u regionu koji se još uvek može pohvaliti netaknutom prirodom i čistim vazduhom, ima veoma bogatu istoriju, materijalnu i nematerijalnu baštinu.

SENJSKI RUDNIK

Parna mašina iz 1872.godine

Parna mašina drvene prenosnike i dalje je u funkciji i radi posao kao prvog dana

Najveći istorijski značaj čine: Aleksandrov potkop (1853) – spomenik industrijskog nasleđa u okviru muzejskog kompleksa, parna izvozna mašina (1872) – kulturno dobro jedino takve vrste u svetu, Muzej ugljarstva Srbije, škola, centar za kulturne aktivnosti, železnička stanica, crkva sv.Prokopija, bolnica-Bratinska blagajna, sportska igrališta. Oni su svedočanstvo da je Senjski Rudnik živa industrijska zajednica od 19. do 20. veka – zasnovana na eksploataciji uglja.

Danas, Senjski Rudnik traga za novim izvorima prihoda i zaposlenošću. Rudnik je i dalje u funkciji, ali se procenjuje da će rezerve uglja da se iscrpe u narednih nekoliko godina. Uprkos ekonomskom padu grad nastavlja da bude jak simbol i centar regionalnog identiteta.

Apatinski riblji paprikaš

Apatinski riblji paprikaš je čuveno jelo karakteristično za Apatin.

Fizionomija reke Dunav u području kod Apatina (brojni rukavci, meanderi, mrtvaje)  i neophodnost stalnog kretanja i boravka u improvizovanim kampovima, koje zahteva ribarstvo, učinili su da osnovno jelo ribara mora da bude spravljeno u prirodi, da se relativno brzo sprema, da se koriste jednostavni i lako dostupni začini i da je osnovni sastojak njima najdostupnija riba. Dakle, veoma često spravljenje ovog jela, u kombinaciji sa prirodnim uslovima podneblja, koji već vekovima obezbeđuju sveže i kvalitetne sastojke, ali i inspirišu kulinarske majstore, učinili su da je ovo postalo tradicionalno jelo kome se pronašla čarobna formula i koje je najslađe tamo gde je i nastalo, u Apatinu.

Kada su takmičenja u pitanju uvek smo spremni da odmerimo znanje i umeće. Pa tako i ovoga puta, I mesto u spremanju čuvenog Apatinskog ribljeg paprikaša.

U poseti klubu Sinovi Severa, Bačka Topola

U organizaciji našeg kluba, a uz podršku Moto Unije Vojvodine preko 70 motora uputilo se na moto skup u Bačkoj Topoli. Nesvakidašnji put od Novog Sada do B.Topole, uprkos kiši koja nas je stalno pratila, ostaće upamćena ne samo po broju učesnika, već i po usputnom druženju. Zahvaljujemo se našem chapter-u u B.Topoli na gostoprimstvu, a posebne pohvale upućujemo domaćinu moto skupa, moto klubu Sinovi Severa.

 

Moto turizam

Ima zaista puno definicija o turizmu, jedna sveobuhvatna je svakako ova; ‘’Turizam je skup odnosa i pojava koji proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalište i ako se takvim boravkom nije povezana nikakvka njihova privredna delatnost’’. Dobro, ova definicija puno toga govori ali….

Šta je moto turizam?

Pokušaćemo uopšteno da definišem moto-turizam iako ova definicija kod nas ne postoji.

Moto turizam je predstavljanje zemlje u turističkom smislu, ona podrazumeva motocikl kao prevozno sredstvo i obuhvata jednodnevno ili višednevni obilazak turističkih lokacija jedne ili više regija jedne zemlje sa datim akcentom na kulturu i običaj naroda te zemlje.

U svetu moto turizam počinje da se razvija još od davne 1915 godine, takoreći od samog početka izuma motocikla kao prevoznog sredstva ili vrste zabave. U moderno vreme auto-moto kampovi se specijalizuju za ‘’BIKER FRIENDLY’’ moto kampove, a turistička mesta za  ‘’BIKER FRIENDLY’’ lokacije.

motorcycle-friendly

Šta je ‘’BIKER FRIENDLY’’?

Svaki bajker/motorista u svetu zna šta treba da očekuje na jednom ovakvom mestu, a to je;

  • Osiguran parking;
  • Mogućnost jednog noćenja i
  • Kvalitetan obrok, pre svega doručak.

Primetili ste da kod nas ovoga nema i da je ovaj vid turizma kod nas veoma zapostavljen iako na hiljade motociklista prođe i ode negde drugde.

Da pogledamo neke statistike iz 2018-te,  graničnog prometa R.Srbije.

 

Zemlja registracije I kvartal II kvartal III kvartal IV kvartal Ukupno
Domaće registracije 144 3674 6626 3488 13932
Strane registracije 115 5212 8387 2573 16287
UKUPNO

 

259 8886 15013 6061 30219

Zvanični podaci zavoda za statistiku R.Srbije

Ukupno 30.219 motociklista. Kad se prikažu brojke na ovakav način, shvatamo potencijal moto-turizma u toku jedne godine. Sada možemo da razumemo zašto se u razvijenijim zemljama trude da na bar jedan dan/noćenje privuku bajkere/motoriste. Ko je shvatio potencijal, razumeo je da je bajker najbolji reklamni potencijal jer samim tim što prelazi puno kilometara on se vezuje za ljude i dobar domaćinski odnos, pod ovim podrazumevam odnos izmedju pružioca usluga i gosta. Nije potrebno ovaj deo posebno objašnjavati jer svi bajkeri komuniciraju između sebe, bilo da se lično poznaju ili ne, ovaj fenomen je poznat samo njima.

Za sada ne postoji odredjen pokazatelj koliko bajkera poseti određeno mesto u toku jednog vikenda. Ova specifičnost vikend moto-turizma je izražena svuda u svetu, a kod nas posebno.

Zašto je kod nas posebno izražena?

Iako svi uglavnom čekaju vikend kako bi se vozili i obišli jedan određen deo ili turističku destinaciju, brojka o ovome je nepoznata, ali svakako možemo da improvizujemo. Oko 40.000 motocikala je registrovano u Srbiji (podatak iz 2018-te), predpostavimo da se upali polovina to je 20.000 motora koji zuje u toku vikenda. Za gorivo se potroši minimalno 40.000.000 dinara, kafa, klopa još min.20.000.000, što će reći nešto više od  pola miliona evra samo za jedan vikend.

Najizraženiji je onaj koji se odnosi na moto skupove. Opštine koje su shvatile potencijal moto skupova, daju novac i pomožu lokalni moto klub. Finansijski gledano jedan moto događaj ima najveću indirektnu dobit od bilo koje druge manifestacije. Novac koji se potroši za samo jedan vikend kreće se od 2.000 do nevereovatnih 1.000.000 evra (nije greška u kucanju, dobro ste pročitali, milion). Ovaj novac obuhvata sve od cene koštanja organizacije do krajnjeg korisnika/bajkera, najveću dobit imaju privredni subjekti na lokalnom nivou.

Ne radi se samo o finansijskoj dobiti, koja i nije za potcenjivanje, reč je turističkom potencijalu, da bajker zavoli mesto u kom je bio, priča o tome i prezentuje drugima, a vratiće se samo ako su mu se svideli ljudi koje je upoznao. Kombinacijom dobre priče i domaćinskog odnosa, uspeh je u vezi koja sa bajkerom nikad neće biti prekinuta.

PS: Razradite temu moto turizma, prezetujte je lokalnim donosiocima odlauka ili privrednim subjektima. Planirajte, pratite, nudite izboz, prihvatajte kritike, pratite društvene mreže, forume. Ubedite turističke organizacije o potencijalu, jer bajkeri nisu klošari, narkomani,…već doktori, umetnici, privatni preduzetnici, radni i vredni ljudi, domaćini. Organizujte radionice, tribine, akcije unutar kluba između klubova, sa drugim organizacijama. Budite prisutni i dostupni lokalnoj zajednici, pomažite lokalnu zajednicu. Učite, prihvatajte nove i čuvajte stare stvari, negujte tradiciju, uvažavajte pojedinca, klub, mesto u kome živite i državu kojoj pripadate.

Biker friendly Serbia

DISCOVER SERBIA

www.bikerfriendlyserbia.com

Sajam automobilčića Novi Sad

Na Trgu slobode u Novom Sadu 27.juna 2020-te, održan je treći ”Sajam automobilćiča. Osim izložbenog, sajam je imao i edukativni karakter na temu bezbednosti u saobraćaju, namenjen pre svega mladima. Eksponate je predstavilo više od 20 kolekcionara. Korektna saradnja i poziv organizatora za učešće na ovakvoj manifestaciji, iskoristilismo kako bi promovisali pre svega motociklizam, klub ali i  segmente bezbednosti motociklista u saobraćaju.

Sajam automobilčića novi sad 1

Sajam automobilčića novi sad 4

Sajam automobilčića novi sad 2


Povezani članci…. Moto turizam!

U svetu moto turizam počinje da se razvija još od davne 1915 godine, takoreći od samog početka izuma motocikla kao prevoznog sredstva ili vrste zabave. U moderno vreme auto-moto kampovi se specijalizuju za ‘’BIKER FRIENDLY’’ moto kampove, a turistička mesta za  ‘’BIKER FRIENDLY’’ lokacije. >>Više