Uspešnost klubova u vremenu u kom živimo

pravila-igre

  1. Klubovi moraju imati jasna i dobro izražena pravila ponašanja. Šta uraditi i šta je tabu, mora biti prikazano u nepogrešivim terminima. Pravilo ponašanja koje navodi da sve ide i da sve može, nije pravilo. To je odsustvo pravila. To je pravilo protiv pravila. Ne postoji ‘’nultni’’ moto klub, klub bez individualnih ograničenja slobode. Anarhija nije klub.

  2. Uspešan klub će omogućiti učenje svojih pravila svojim članovima. Vremenski period, način učenja lokalnog kluba je individualni sistem. Stariji će svojim ličnim primerom, na ispravan način, pokazati svojim članovima kako i na koji način se treba ponašati i koji je sistem vrednosti. Neka pravila su toliko važna da moraju biti kodifikovana.

  3. Klub mora držati svoje članove odgovorne za svoje postupke. Trenutak kada se klub koristi kao osnova za kršenje klubskih pravila, taj klub prestaje da postoji. Trenutak da se kršenje pravila od strane jedne može opravdati akcijama drugog, onda prestane da bude pravilo kluba. Svrha pravila u klubu je da se postigne predvidljivo ponašanje. Ako ne, onda pravilo postaje nevažeće. Ako se tako proglasi dovoljna pravila kao nevažeća, onda klub, koji se sastoji od ovih pravila, takođe postaje nevažeći.

  4. Klub mora zadovoljiti ‘’plemenske’’ ili klubske instikte. Ako klub postoji, on mora imati razlog za postojanje. Jedini validan razlog za određeni klub je to što on pruža vrednost za svoje članove koji ih smatraju da su veća od one koju nudi bilo koji drugi klub. Oni mora da se razlikuju na neki način. Ako član kluba nije lojalan svom klubu, on bi trebalo da se preseli u klub koji je udobniji ili napusti sve klubove.

  5. Ako se mnogi članovi pobune, klub se urušava, što se danas može videti u mnogim klubovima u regionu i svetu.  Jedini uspešni klubovi danas su oni klubovi koji se drže opštih pravila moto klubova, a članovi poštuju i sprovode pravila svog kluba.

  6. Da bi bio uspešan klub, klub mora da obezbeđuje pouzdano i sigurno okruženje za sve članove, klubovi moraju obezbediti svoja pravila koja opisuju svu ljudsku interakciju. Ovi standardi uključuju jezik, odevanje, etičke vrednosti, filozofiju života, porodične strukture, običaje, muziku, umetnost, seksualno ponašanje u i van zajednice, čak i izraze lica. Svako takvo pravilo bi obezbedilo udobnost i dugovečnost.

  7. Klub je beskoristan ako ne sprovodi svoja pravila.

  8. Dokument kojim se  definišu vlastita pravila kluba, je statut kluba. Statut kluba daje prava članovima ali i obaveze, štiti klub i svoje članove, definiše ciljeve i načine za postizanje tih ciljeva, pravila ponašanja itd…On ima drugu svrhu osim blagostanja svojih članova. Klub koji se bavi skupom klubskih pravila za koja nema nameru da prati, je šuplji klub. Život kluba na licemeran način je gori od anarhije.

  9. Nema smisla da klub ne osudjuje one koji ne poštuju svoja pravila. Kritika je korisna ukoliko se shvati na pravi način.Klub zasnovan na znanju i razumu ne sme imati bilo kakvo pravilo bez osnova. Svako pravilo mora biti podržano intelektualnim razlogom za postojanje.

  10. Članovi kluba koji pokazuju međusobno poštovanje mogu preživeti duže od onih sebičnih i interesnih klubova koji traže i u svemu vide profit ili neku drugu korist .

    KAD STE VEĆ OVDE POGLEDAJTE I OSTALE ZANIMLJIVOSTI

    Zanimljiva istorija motocikala

    Istorija motocikla počinje u drugoj polovini 19. veka. Prvi motor na parnom pogonu napravljen je 1867. godine, u fabrici poznatog pronalazača bicikla Pierre Michauk-a.
    Daimler Petroleum Reitvagen (“vožnja automobila”) ili Einspur (“singl track”) je motorno vozilo koje su napravili Gottlieb Daimler i Vilhelm Maibach 1885. godine. Daimler se često naziva “otac motocikla” za ovaj pronalazak.


    Žene i MC klubovi

    Ako pogledate današnje ‘’MC’’ klubove svakako nećete pronaći žene u njima, a pogotova ne sa bojama. Na nekim fotografijama ispod razuverićemo vas u ovu činjenicu, jer su žene nekada itekako bile punopravni članovi ‘’MC’’ klubova i ako bolje pogledate imale su čak i prišivak ‘’1%er ‘’. Prisutnost žena u ‘’MC’’ klubovima je bila od 1958.g. pa sve do 1967. U kom periodu su nakon ’67 žene izgubile pravo da nose boje kluba, nije poznato, ali da su i danas prisutne u nevidljivom upravljačkom delu  ‘’MC’’ klubova, to vam svakako niko neće priznati.


    ”BANETOVI KRUGOVI”

    U predivnom okruženju Fruškogorskih listopadnih šuma, nadomak poznatog izletišta ”Široke Ledine”, Jazačkog Prnjavora, nalaze se ”Banetovi krugovi”. Fruška Gora je poznata po ovakvim mestima, a ljudi su odavnina to znali da koriste na pravi način. 15-tak minuta na ovom mestu je sasvim dovoljno da osetite blagotvorna dejstva ”Banetovih krugova”.


     

Zanimljiva istorija motocikala

Istorija motocikla počinje u drugoj polovini 19. veka. Prvi motor na parnom pogonu napravljen je 1867. godine, u fabrici poznatog pronalazača bicikla Pierre Michauk-a.
Daimler Petroleum Reitvagen (“vožnja automobila”) ili Einspur (“singl track”) je motorno vozilo koje su napravili Gottlieb Daimler i Vilhelm Maibach 1885. godine. Daimler se često naziva “otac motocikla” za ovaj pronalazak.

slika-1-daimler-petroleum-reitwagen-min

Motocikl na parni pogon 1867 godina

U deceniji kasnih osamdesetih godina prošlog veka pojavilo se na desetine dizajna i mašina, naročito u Nemačkoj i Engleskoj, a ubrzo se proširio i na Sjedinjene Države. Tokom ovog ranog perioda istorije motocikla bilo je puno proizvođača, a nakon što su prilagodili svoje dizajne za novi motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Godine 1894. Hildebrand & Volfmuller postao je prvi serijski proizvodni motocikl i prvi koji se nazivao “motocikl”. Procenjuje se da je napravljeno negde između 800 i 2.000 komada – od kojih samo desetina preživljava širom sveta.

slika-2-hildebrand-wolfmüller

Prvi serijski motocikl 1894. Hildebrand & Volfmuller

Godine 1898, Triumph Motorcicles u Engleskoj je započeo proizvodnju motocikala, a do 1903 proizveo je preko 500 motocikala.
Američki Indian je počeo proizvodnju 1901, a Harlei-Davidson je osnovan dve godine kasnije. Do početka Prvog svetskog rata, najveći proizvođač motora u svetu je bio upravo Indian sa više od 20,000 motocikala godišnje.
Najstariji preživeli ruski proizvedeni motocikl, ‘’Rossiia’’, datira iz 1902. godine.
Tokom Prvog svetskog rata, proizvodnja motora bila je značajno povećana za ratne potrebe, a za brže snabdevanje I efikasnije komunikacije na frontovima.

slika-3-motori-u-prvom-svetskom-ratu

Motocikli u prvom svetskom ratu

Do 1920. godine Harlei-Davidson je bio najveći proizvođač, a motocikle su prodavali dileri u 67 zemalja.
Godine 1937. Joe Petrali je postavio novi brzinski rekord  od 219 km / h,  na modifikovanom Harlei-Davidson od 1000 ccm motorom koji je pogonjen preko glavnog ventila.
Posle Drugog svetskog rata, američki ratni veterani počeli su da se okupljaju u malim organizacijama – grupama kada I počinju da se formiraju ozbiljni klubovi. O istoriji moto klubova možete pročitati >>>> OVDE

Italijanski dizajner Piaggio je uveo Vespu 1946. godine, I ista je  doživela trenutnu i široko rasprostranjenu popularnost. Piaggio je prodao oko 2.500 Vespi 1947. godine, preko 10.000 u 1948, 20.000 u 1949. i preko 60.000 u 1950. Najveći prodajni promo ikada bio je Hollivood.

Godine 1952. Audrei Hepburn je poravnala Gregori Peck’s Vespa u igranom filmu Roman Holidai za vožnju kroz Rim, što je rezultiralo preko 100.000 prodatih vozila.

slika-4vespa

Popularna ”Vespa”

Čoper je tip prilagođenog motocikla koji se pojavio u Kaliforniji krajem pedesetih godina. Chopper je možda najkrajniji od svih prilagođenih stilova, često koristeći radikalno modifikovane uglove upravljača I rastegnut izgled. Možda su najpoznatiji čoperi dva prilagođena Harlei-Davidsons, “Captain America” i “Billi Bike”, vidjena u filmu Easi Rider iz 1969. godine.

slika-5-chopper

Suzuki, Kavasaki i Yamaha počeli su  proizvoditi motocikle u 1950-im godinama.
Danas japanski proizvođači, Honda, Kavasaki, Suzuki i Yamaha dominiraju u velikoj industriji motocikala, iako Harlei-Davidson i dalje održava visok stepen popularnosti, posebno u Sjedinjenim Državama.
Poslednjih godina doživeli su  popularnost i mnogi drugi brendovi, poput BMW, Triumph, Ducati, kao i pojavu Victori-a kao drugog uspešnog graditelja velikih američkih krstarica.

TOP 1 Ack Attack je specijalno izgrađen motocikl za brzu vožnju rekordnih brzina, koji je od marta 2018. godine napravio rekord za najbrži motocikl na svetu I to 25. septembra kada je snimljena dvosmerna prosečna brzina od 605 km / h .

25.septembra 2010 u Cook Motorsports Top Speed Shootout u Bonneville Speedvai, Utah. Ack Attack najbrža jednosmerna brzina zvanično je zabeležena na 634 km / h. Ovo je treći put za četiri godine oboren rekord.

slika-6-Ack-Attack-brzinski-rekord

Dodge Tomahawk

Dodge Tomahavk je najbrži svetski motor. Dodgeove hipotetičke tvrdnje, jer realno nikada nije testiran I vožen, maksimalnoj brzini od 675 km / h . Tomahavk bi mogao preći 0 do 100 km/h za samo 1,5 sekunde. Dodge je predstavio ovaj vrhunski superbike u 2003. Samo 9 je proizvedeno i svi imaju cenu od oko 550.000 dolara.

slika-7-dodge-tomahawk

Superbike

Hiper sport Kavasaki Ninja H2R je do sada najbrži serijski superbike. Turski vozač Kenan Sofuoglu vozio je  neverovatnih  400 km/h.

slika-8-kawasaki-ninja-h2r

Kawasaki Ninja H2R

MTT Turbine Superbike, koji pokreće Rolls Roice Allison gasni turbinski motor, koštao je 185.000 dolara u 2004. godini, što ga čini najskupljim proizvodnim motociklom ikada. Turbine motora Rolls Roice proizvodi 213 kV (286 ks)

 

slika-9-mtt-turbine-superbike

MTT Turbine Superbike

Neiman Marcus Limited Edition Fighter je jedno od retkih ekskluzivnih remek dela u istoriji motorike. Ovaj izuzetno retki dragulj je počeo sa cenom od 110.000 dolara, ali je na kraju završio kupovinom  od 11 miliona dolara. Spektakularni dizajn podseća na mehanizam satova i tako se zove ” The Evolution of Machine ” (Evolucija mašine). To je najskuplji motocikl na svetu..

Neiman Marcus Limited Edition Fighter

” The Evolution of Machine “

Preuzeto sa :www.motoskupovi.com/zanimljiva-istorija-motocikala/


KAD STE VEĆ OVDE POGLEDAJTE I OSTALE ZANIMLJIVOSTI

Uspešnost klubova u vremenu u kom živimo

Klubovi moraju imati jasna i dobro izražena pravila ponašanja. Šta uraditi i šta je tabu, mora biti prikazano u nepogrešivim terminima. Pravilo ponašanja koje navodi da sve ide i da sve može, nije pravilo. To je odsustvo pravila. To je pravilo protiv pravila. Ne postoji ‘’nultni’’ moto klub, klub bez individualnih ograničenja slobode. Anarhija nije klub.


Žene i MC klubovi

Ako pogledate današnje ‘’MC’’ klubove svakako nećete pronaći žene u njima, a pogotova ne sa bojama. Na nekim fotografijama ispod razuverićemo vas u ovu činjenicu, jer su žene nekada itekako bile punopravni članovi ‘’MC’’ klubova i ako bolje pogledate imale su čak i prišivak ‘’1%er ‘’. Prisutnost žena u ‘’MC’’ klubovima je bila od 1958.g. pa sve do 1967. U kom periodu su nakon ’67 žene izgubile pravo da nose boje kluba, nije poznato, ali da su i danas prisutne u nevidljivom upravljačkom delu  ‘’MC’’ klubova, to vam svakako niko neće priznati.


”BANETOVI KRUGOVI”

U predivnom okruženju Fruškogorskih listopadnih šuma, nadomak poznatog izletišta ”Široke Ledine”, Jazačkog Prnjavora, nalaze se ”Banetovi krugovi”. Fruška Gora je poznata po ovakvim mestima, a ljudi su odavnina to znali da koriste na pravi način. 15-tak minuta na ovom mestu je sasvim dovoljno da osetite blagotvorna dejstva ”Banetovih krugova”.


 

Fruškogorska mistična mesta-Banetovi krugovi

”BANETOVI KRUGOVI”

Banetovi krugovi 1U predivnom okruženju Fruškogorskih listopadnih šuma, nadomak poznatog izletišta ”Široke Ledine”, Jazačkog Prnjavora, nalaze se ”Banetovi krugovi”. Fruška Gora je poznata po ovakvim mestima, a ljudi su odavnina to znali da koriste na pravi način. 15-tak minuta na ovom mestu je sasvim dovoljno da osetite blagotvorna dejstva ”Banetovih krugova”.

Banetovi krugovi 1

Lokalni meštatin u ”Banetovom krugu”

Najveća misterija ”Banetovih krugova” je ta što nisu vidljiva tokom cele godine, već se pojavljuju periodično u vidu crnih krugova, a najintenzivnije Septembar-Oktobar. Ne tako davno, a u više navrata tokom 70-tih godina, vršena su istraživanja i ispitivanje ovih krugova. Sasvim slučajno ili ne tog 21.maja 1970 godine, ”Banetovi krugovi” su bili najtamniji.  Čuveni dr. Srdjan Simić, italijanski nuklearni fizičar našeg porekla sa svojim saradnicima sa čuvenog instituta ”Sergio nucleus institute” izvršio je merenja intenziteta zračenja u centru ”Banetovih krugova” ali nažalost nije pronadjeno ništa iako ljudi prijavljuju neobično peckanje i osećaj blaženstva brilikom boravka.

Nepoznata zračenja za koje čovečanstvo još uvek nije izmislio instument za detektovanje ili puko sujeverje lokalnog stanovništa za mnoge će biti i dalje velika nepoznanica. Možda bi stručnjaci za kvantnu fiziku mogli dati odgovor na pitanje da li je reč o mestu gde zemlja emituje više energije, ili nešto sasvim drugo.

U blizini se nalazi i ”Banetova pećina” sa ličnim Banetovim potpisom. Na žalost pećina nije otvorena za javnost jer se još uvek obavljaju istraživanja, našem novinaru je dozvoljeno da fotograviše čuvene otiske i sam Banetov potpis.

”Banetov potpis” na pećinskim crtežima

”Banetov potpis” u centralnoj dvorani

Ko je ”Bane” je veća misterija od samih ”Banetovih krugova” i Banetove pećine.


U blizini ”Banetovih krugova”, isto drvo različitih boja.

Banetova gljiva “Crvena Vukota” Pojavljuje se periodično i raste samo na ovom mestu. Izaziva halucinacije.


Text: IM, Foto: @ZoZa

Oktobar 2020


KAD STE VEĆ OVDE POGLEDAJTE I OSTALE ZANIMLJIVOSTI

Zanimljiva istorija motocikala

Istorija motocikla počinje u drugoj polovini 19. veka. Prvi motor na parnom pogonu napravljen je 1867. godine, u fabrici poznatog pronalazača bicikla Pierre Michauk-a.
Daimler Petroleum Reitvagen (“vožnja automobila”) ili Einspur (“singl track”) je motorno vozilo koje su napravili Gottlieb Daimler i Vilhelm Maibach 1885. godine. Daimler se često naziva “otac motocikla” za ovaj pronalazak.


Uspešnost klubova u vremenu u kom živimo

Klubovi moraju imati jasna i dobro izražena pravila ponašanja. Šta uraditi i šta je tabu, mora biti prikazano u nepogrešivim terminima. Pravilo ponašanja koje navodi da sve ide i da sve može, nije pravilo. To je odsustvo pravila. To je pravilo protiv pravila. Ne postoji ‘’nultni’’ moto klub, klub bez individualnih ograničenja slobode. Anarhija nije klub.


Žene i MC klubovi

Ako pogledate današnje ‘’MC’’ klubove svakako nećete pronaći žene u njima, a pogotova ne sa bojama. Na nekim fotografijama ispod razuverićemo vas u ovu činjenicu, jer su žene nekada itekako bile punopravni članovi ‘’MC’’ klubova i ako bolje pogledate imale su čak i prišivak ‘’1%er ‘’. Prisutnost žena u ‘’MC’’ klubovima je bila od 1958.g. pa sve do 1967. U kom periodu su nakon ’67 žene izgubile pravo da nose boje kluba, nije poznato, ali da su i danas prisutne u nevidljivom upravljačkom delu  ‘’MC’’ klubova, to vam svakako niko neće priznati.