”BANETOVI KRUGOVI”

U predivnom okruženju Fruškogorskih listopadnih šuma, nadomak poznatog izletišta ”Široke Ledine”, Jazačkog Prnjavora, nalaze se ”Banetovi krugovi”. Fruška Gora je poznata po ovakvim mestima, a ljudi su odavnina to znali da koriste na pravi način. 15-tak minuta na ovom mestu je sasvim dovoljno da osetite blagotvorna dejstva ”Banetovih krugova”.

Lokalni meštatin u ”Banetovom krugu”

Najveća misterija ”Banetovih krugova” je ta što nisu vidljiva tokom cele godine, već se pojavljuju periodično u vidu crnih krugova, a najintenzivnije Septembar-Oktobar. Ne tako davno, a u više navrata tokom 70-tih godina, vršena su istraživanja i ispitivanje ovih krugova. Sasvim slučajno ili ne tog 21.maja 1970 godine, ”Banetovi krugovi” su bili najtamniji.  Čuveni dr. Srdjan Simić, italijanski nuklearni fizičar našeg porekla sa svojim saradnicima sa čuvenog instituta ”Sergio nucleus institute” izvršio je merenja intenziteta zračenja u centru ”Banetovih krugova” ali nažalost nije pronadjeno ništa iako ljudi prijavljuju neobično peckanje i osećaj blaženstva brilikom boravka.

Nepoznata zračenja za koje čovečanstvo još uvek nije izmislio instument za detektovanje ili puko sujeverje lokalnog stanovništa za mnoge će biti i dalje velika nepoznanica. Možda bi stručnjaci za kvantnu fiziku mogli dati odgovor na pitanje da li je reč o mestu gde zemlja emituje više energije, ili nešto sasvim drugo.

U blizini se nalazi i ”Banetova pećina” sa ličnim Banetovim potpisom. Na žalost pećina nije otvorena za javnost jer se još uvek obavljaju istraživanja, našem novinaru je dozvoljeno da fotograviše čuvene otiske i sam Banetov potpis.

”Banetov potpis” na pećinskim crtežima

”Banetov potpis” u centralnoj dvorani

Ko je ”Bane” je veća misterija od samih ”Banetovih krugova” i Banetove pećine.

U blizini ”Banetovih krugova”, isto drvo različitih boja.

Banetova gljiva “Crvena Vukota” Pojavljuje se periodično i raste samo na ovom mestu. Izaziva halucinacije.

Text: IM, Foto: @ZoZa

Oktobar 2020

KAD STE VEĆ OVDE POGLEDAJTE I OSTALE ZANIMLJIVOSTI

Zanimljiva istorija motocikala

Istorija motocikla počinje u drugoj polovini 19. veka. Prvi motor na parnom pogonu napravljen je 1867. godine, u fabrici poznatog pronalazača bicikla Pierre Michauk-a.
Daimler Petroleum Reitvagen (“vožnja automobila”) ili Einspur (“singl track”) je motorno vozilo koje su napravili Gottlieb Daimler i Vilhelm Maibach 1885. godine. Daimler se često naziva “otac motocikla” za ovaj pronalazak.

Uspešnost klubova u vremenu u kom živimo

Klubovi moraju imati jasna i dobro izražena pravila ponašanja. Šta uraditi i šta je tabu, mora biti prikazano u nepogrešivim terminima. Pravilo ponašanja koje navodi da sve ide i da sve može, nije pravilo. To je odsustvo pravila. To je pravilo protiv pravila. Ne postoji ‘’nultni’’ moto klub, klub bez individualnih ograničenja slobode. Anarhija nije klub.

Žene i MC klubovi

Ako pogledate današnje ‘’MC’’ klubove svakako nećete pronaći žene u njima, a pogotova ne sa bojama. Na nekim fotografijama ispod razuverićemo vas u ovu činjenicu, jer su žene nekada itekako bile punopravni članovi ‘’MC’’ klubova i ako bolje pogledate imale su čak i prišivak ‘’1%er ‘’. Prisutnost žena u ‘’MC’’ klubovima je bila od 1958.g. pa sve do 1967. U kom periodu su nakon ’67 žene izgubile pravo da nose boje kluba, nije poznato, ali da su i danas prisutne u nevidljivom upravljačkom delu  ‘’MC’’ klubova, to vam svakako niko neće priznati.